субота, 25 септембра, 2021

Социјалистичка партија Србије, реформе и снови…

СПС брише у јавности своју социјалистичку и пионирску прошлост. Ивица је свестан да са таквим наслеђем неће имати дуго преживљавање у склопу већ познатих тензија које најављује Брисел, мање Русије, више Европе, мање љубакања и хваљења Москве, а више показаних зуба у том правцу. Санкције Путину, јер Украјина је последња проба за коначан расплет докле ће постојати Русија, а одакле ће се рачунати простор демо-н-кратске Европе!

 

d. sps n...
СПС нас прати већ дуги низ година и не верујем да у Србији постоји и једно једино лице, које превиђа да је ова странка само несрећан наследник старих, комунистичких времена, која су по телу Србије направила и те како дубоке бразготине.

Остало је наравно и пуно озбиљних рана, но србска политичка медицина је увек попут правог циркуског жонглера умела да се прилагоди и остане у врху наших збивања!

Долазак Ивице Дачића на место, најпре у Тадићеву владу, па затим и у наредну, на чело владе, показао је јавности да су стари корени усађени јако дубоко у србско друштво и да је нова номенклатура под вођством умешног и реторички уверљивог Ивице, – Србију „Марицу“ ипак уверила у добре намере нашег социјалистичког наследника, распеваног Ивице!

Посебан интересантан моменат наступа након последњих парламентарних избора. У ери Вучићеве харанге наметања његовог сопственог ауторитета и уз веома бомбастично понашање напредњака, са „вером“ у сопствене снаге, Ивица је опет збунио србску јавност. Други је на табели добитника и опет је показатељ политичког опредељења србског народа свима показао да старо још увек живи и да је „Слободаново наслеђе“ ипак капитал на који се сме положити и већи улог!

Вучић је јасно показао своју аутократску снагу. Прегласан, наметљив и самоуверен, играо је на карту Брисела, смело и уз нека хапшења и најаве нових и далеко озбиљнијих, успео је да надмудри србску лаковерност!

Постао је неприкосновена личност и ауторитет који самостално, попут соло играча ватреног фламенга, уме и може владати помало  залуталим и изгубљеним политичким крдом Србије.
Дачић, видно несигуран да ће га Вучић ипак увести у владу, снисходљиво повлашћује све Вучићеве изјаве, смерно чека на своју шансу  из „друге снаге Србије“ и игра на ту карту уверен, да ни Москва неће остати  без жеље да неке савете али и жеље, не пошаље у правцу Београда!

Знамо да се после Вучићеве посете Путину, у Србији засвирала бар  једним мањим, али не и гласним делом, и другачија музика! Дачић, оснажен новим надама, смело стаје уз Вучића, постаје свој сопствени самоговорник и пропагатор, не либи се да тапше по раменима оне који су му потребни, али ни да не опали у „сриду“ како сам каже, верујући да таквим понашањем, само снажи носивост Вучићеве столице.

 

dacic i vucic 1

Од оног циничког али уверљивог Ивице, Дачић постаје веома брзо послушан Вучићев следбеник са јасном надом да га овај неће мимоићи код коначних одлука. И тако, моћни србски премијер, лако и безболно постаје обичан министар под директном командом свемоћног Вучића. Представа за Србију је завршена, краљ умро, – живео нов краљ!

Уз то, Брисел на челу са својом принцезом зечијег осмеха, вредно ради на очувању старе србске номенклатуре, знајући да је у њој имао верног и послушног извршиоца сопствених планова!
СПС је пред последњом одлуком да своје класично рухо коначно измени и усклади са потребама европске политичке физиономије, добре и савремене политичке странке чије је место у свету одрживо само уз обавезно облачење у другачије рухо и другим знамењем!

Министри, Мркоњић и Обрадовић су на одстрелној листи.

sps..

 

То зна већ и свако дете у Србији, Славица, насмешен лик Ивичине одане пратиље, остаће највероватније у историји те странке као неуништива честица апсолутне сервилности вођама, било којим и сада и у будуће, као и увек, преживљавајући све  катаклизме, а Ивица ће променити врх странке и освежити га новим ( старим ) именима.

У рукаву држи своја два зекана, Антића и Ружића и мада су обадва са нејасном и проблематичном прошлошћу, приморан је да одигра управо са те две карте, јер у позадини, иза себе и  нема нека друга имена.
СПС брише у јавности своју социјалистичку и пионирску прошлост, Ивица је свестан да са таквим наслеђем неће имати дуго преживљавање у склопу већ познатих тензија које најављује Брисел.

Мање Русије, више Европе, мање љубакања и хваљења Москве, а више показаних зуба у том правцу. Санкције Путину, јер Украјина је последња проба за коначан расплет докле ће постојати Русија, а одакле ће се рачунати простор демо-н-кратске Европе!

И насмешени господин Филе  и Расмунсен и Обама, и сва та западна ратно-хушкашка насмешена лица, сасвим добро знају да је Ивица њима сасвим угодна личност за сарадњу, али да иза овога стоји још увек релативно црвенкасто обојена странка чије чланство још увек живи на коренима титоизма, Милошевића и навика коминтерског наслеђа.

Дачић има задатак и он га је данас, у штампи и најавио. Странка мора постати европска и Вучићева перјаница. Старе навике се бришу и све око њега што је некад било класично, карактеристика  еспе-есосовске политике, – мора нестати, мора постати прошлост!

Познавајући његову оданост у испуњавању захтева из правца запада, знајући да верно стоји уз одлуку губитка Косова и издаје наших сопствених националних интереса, он попут Камелеона, принуђен да себи најпре, па онда и својој странци поклони савременије одело, преобуче своју политичку навику у нову и коначно постане европски  и ни мало везан за наследство које га чини црвеним.

 

IVICA DACIC

СПС тим губи и последње поене које је имао у свом бирачком телу и само силна жеља да остане у власти, однеће и последње трагове социјалистичких навика у суву демагогију једне политичке неуверљивости, која ће се Србији, сигуран сам, кад тад, – осветити….

 

 

Jovan M. Pidikanac(Јован М. Пидиканац)

 

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари