четвртак, 23 септембра, 2021

Србија трчи своју судбинску трку

Србија је баш управо попут тог коња тркача. Вредна, способна, умешна и по традицији своје вредности, увек само у врху свега што се цени и поштује. Само нам јахачи испадају из седла. Јуримо невођени, – тражимо изгубљени,- верујемо јер се тако од нас тражи и сами себи гурамо прсте у очи,- не схватајући да нам је у сопственој кући нешто јако труло.

 

konjske trke...

 

Свака држава, ако има нормалан народ и иоле нормалну владу креће се у својој свакодневници, ка једном одређеном циљу! Постоје норме понашања, протоколарни прописи, строг закон дипломатске активности, што је по мени основна и свакако прека потреба!

Основни, зацртан и развојно одређен, стратешки план понашања државе, креће се у оквирима који се строго поштују и који су у честим случајевима и део Устава, који је „кула стражарска“ свакој влади, на коју дође демократски ред, да влада.

Осталим законским регулативама, које се презентују кроз постојеће законе, регулише се живот свих сектора законодавне и извршне власти, те у интересу грађана, држава није ништа друго до само један назив надлежне службе, у остваривању функционисања прописа и закона донетих као дефинитивни закључак, за понашање владе! Без обзира на државну моћ, сиромаштво или богатство једне земље, држава најпре испуњава вољу својих грађана и њен рад, ( кроз владу ), представља генералну слику која о њој,  влада, како у свету, тако исто и на унутрашњем плану!

Где је наша Србија? Којим се стазама и богазама креће, који су јој стратешки циљеви и шта представља слику генералног понашања у комуницирању са светом, спреман сам да дрско упоредим са судбоносном коњском трком у енглеском Аскоту!

Држава Србија, у облику предивног, расног коња тркача, заузела би своје место и коњ би нестрпљиво, пред  великим гледалиштем, уз трубе, славу и традицију, нестрпљиво гризао своје жвале, очекујући почетак те славне трке!
Авај, како то увек баш са нама Србима бива, спретном јахачу који је њим требао управљати, замрсише се руке у уздама, закачи колено на стуб бокса кад је старт најављен па он у вратоломном паду, нестаде са седла коња Србије. Овај пак, несвестан да је остао без свог јахача, потрча вредно са осталима и у дивљем ковитлацу, онако без јахача и опуштених узда, пробије се до самог врха водеће групе.

Србија би у тој трци која јој је и тако била пресудна, остала без бодова. Без победе, без славе и признања. Тако је кад коњ јури без наде да му неко призна брзину и храбру упорност да се не предаје! Коњ Србија, не вреди пишљивог боба ако нема способног јахача!

Србија је баш управо попут тог коња тркача. Вредна, способна, умешна и по традицији своје вредности, увек само у врху свега што се цени и поштује. Само нам јахачи испадају из седла. Јуримо невођени, – тражимо изгубљени, – верујемо јер се тако од нас тражи и сами себи гурамо прсте у очи,- не схватајући да нам је у сопственој кући, нешто јако труло.
Један део владе тврдоглаво срља у сулуду жељу, да се што више додвори Западу, многи српски политичари положише за верност заклетву и наплатише своју про-европску оријентацију.

Један део, упорно помиње Русе, Путина и захтева отварање према Москви. Онај први део је упорнији, јачи, има асистенцију баш тог Запада, Бајден нам шири руке, кроз Куманово нам се шаљу недвосмислене поруке, даље прсте од „Турског тока“. Србима у Републици  Српској се отворено прети, Београд је бриселско сметлиште док шачица другачије мислећих слави дане победе над фашизмом!

Америка се спрема да нам пише нов Устав. Отворено се захтева предаја сваке идеје о српском Косову, нема пара док се све не призна, онако како то Западу одговара, издаја тече и ништа је не може засуатавити баш као ни воде Дунава, који полако губи плаву боју пред срамом који прекрива српске обале.

О коњу нећу, сигуран сам да је схваћено. О влади, – још мање, јер нема сврхе.Говорити глувом, још није донело добре резултате, упућивати слепог на прави пут, залутаће и тако, јер га нема ко повести.

Стратегија одбране националних интереса је појам којег смо се одрекли. А и чему, па други су и тако јачи.

На ове речи  верујем да се и Старина Новак и Танаско Рајић  и Војвода Синђелић  окрећу од срама у својим гробовима, нема везе, а ни значења, пишемо нову историју, нација је и тако далеко од помирења..

 

 

Jovan M. Pidikanac(Јован М. Пидиканац)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  SRBIN OD SRBINA   |  уторак, 02 јуна 2015 20:11

    „Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унказити схватање једног народа. Да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећени народ не моће да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете”.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари