петак, 24 септембра, 2021

Заробљено новинарство и злоупотреба режима…

Моћан систем владавине, пресија режимске политике и читавог система друштвених кретања, која су силом и издајом наметнута нашем народу, одводе српски брод у нове непогоде. Претње за наш опстанак су огромне и само још народ, у својој исконској снази али и праву, да своју судбину коначно узме у своје руке – може Србији донети боље дане.

 

 

 

Vucic u svakoj corbi mirodjija...

 

 

Кад јавност изгуби објективност, кад дневна штампа сервилно пише и преноси све што одговара режимским потребама, кад се име једног јединог човека у наметању његових скоро небеских људских вредности претвара у апсолутни култ личности, онда нестаје потреба било каквог веровања, – јер ружне намере уносе помрачење у нашу реалну свест!

Било једном једно време. Тито је био свуда и на сваком месту. Тито је био отац, брат, командант, херој и стваралац. Под његовом руком заблистала је наша поносна прошлост, он је био народна узданица, свевишњи Господ Бог, Анђео доброте, братства и праведности.

Из тог имена и наше српске прошлости, стајао је камени монумент апсолутне моћи, неприкосновеног ауторитета и некрунисаног краља једне погубне, једнопартијске диктатуре која је многима била брат, али и многе друге људе заувек увила у црно, наносећи им немилосрдну срамоту.

Прљава игра тзв. „народне свести „, наметнута бичем и корбачем, претњама и применом сирове силе, створила је од те исте „народне власти“  режимски систем страховладе и само онима, који су јој одано и верно служили, живот је био насмејан и лагодан.
Остала маса, живела је на маргинама светлог југословенског просперитета, у класи народа политички неподобних квалитета и елементима са којима се Титов режим, у маниру великог Генералисимуса, обрачунавао на брз и ефикасан начин.
Сенке Забела, Митровица, Голих и неголих Отока су били релност једног времена у коме је режимска злоупотреба апсолутне власти у свест народа унела мрак и тмину неслућених размера.

Данас се опет срећемо са сличним системом. Наметнута као политичка алтернатива за једну претходну, која је Србији отворила пут европских траума и нашу земљу увела у пресију политичке силе евро-америчке политике, Српска напредна странка је трасирала пут једне оправдане наде у нашем народу, да ипак имамо и другачија решења али и људе, који су спремни за један озбиљан и реалан политички заокрет!

Предизборна обећања водећих имена из те средине, имена Николића, Вучића, Јоргованке Табаковић, и да не помињем сва та актуелна имена, јавним наступима и обећањима који су будили наду у јавности, оправдала су вољу народа да им се повери вођење земље!

Велика је била вера и жеља за политичке промене у Србији. Бомбастичне изјаве именованих, стварала су подлогу за стварање општег народног отпора, Србија је и предуго била под притиском страних сила које су немилосрдне претиле новим уценама и немогућим захтевима.

У времену кад је Тадићева влада проиграла свако народно поверење, кад је распродата и опљачкана Србија, чекајући смерно у европској чекаоници, трпела највеће уцене, српски су напредњаци повели своје политичко коло. Србији је стајао пут отворен за толико потребне корекције и избор за наредне кораке!

Пљуштала су обећања за светлију будућност Србије. Рађала се нада у народу да још није све изгубљено и да је слепо и сервилно понашање државе према Бриселу и Европи, коначно при крају. Да још увек можемо пружати отпор због отетог нам Косова, да имамо снаге да одбранимо пред очима осталог света наше национално право на поседовање и очување наше територијалне целине!

 

И шта је Србија доживела?

 

Са колико лажи и перфидне, издајничке политике, сукобљена је наша стварност деловањем власти уједињених напредњака и преобучених комуњара, вођена именима Вучића и насмешеног Дачића! Шта се деси оно све Србима на Косову? Куд заокрену тај нови и полетан режим са својим заклетвама, уверавањима, обећавањима?

 

Све нам је познато. Од Тадићевих издајника, окренусмо се љигавим политичким монструмима који не имаху ни морала и части, ни поноса, а ни вере у овај српски преварени народ!

Да не дужим. Да се не враћам на срамотну стварност и дубоке лажи и издаје, које је Србији нанео режим Српске напредне странке. Да не помињем срамоту и грљења наших политичких великана са Тачијем, са госпођом Ештон, да не помињем пузање по америчким и европским салонима наших људи, који су под заклетвом на верност народу и држави, нанели ојађеној Србији само још већу срамоту!

 

Та српска власт не служи свом народу и Србији!!!

 

 

 

nova vlada.....

 

Она је само слуга страним господарима којима се умиљава и чије жеље, упорно, спроводи у дело!

И након свега што нам постаде познато, као ударом чаробног штапића, као игром самог провиђења, попут птице Феникс, из пепела српског пропадања, пред очима нације, израста један нови српски Џин! Моћан и снажан, млад и полетан, способан и надарен, величанствен и непобедив, Сер Алек, Вучић, наш српски нови Вожд, наш стварни спасилац и Богом дани политичар, Александар!

Србија све подређује њему и његовом имену. Србија пише нову дневну историју, велича и уздиже његову способност, његову племенитост и предстравља нам га као нашег дефинитивног спаситеља. Све у Србији што има утицај у јавности и у политици, од његовог имена ствара апсолутни култ личности.

Од неодраслог, превише самољубивог, болесно надареног и лудо спремног човека, да и поред промене свог политичког веровања, брзо, преобучен, настави још горим путем своје срљање у погрешан смер, – он, Александар Вучић, сахраном наше последње способности да ипак препознајемо неке истине, – постаје стварни Отац нације.

Он постаје самоуверена, лудо славољубива примадона српске политике, човек чије се име изговара са страхом, наметнут ауторитет створен у мраку његове личне средине, уздиже га као свемоћног, и ни мањег, – новог Тита, – Србија добија свог новог диктатора.

Његовом имену је све подређено. Његове одлуке, јавно представљене српским медијима, као горућа потреба за правом истином, даје му у руке све могућности, да попут Нерона, овлада под небом Србије над свим што у себи носи потребу за животом!

Вучић Александар, постаје страх и трепет, свемоћни и апсолутни господар наших судбина, наших живота, добара, имовине. У свакој чорби је обавезна мирођија, у сваком домаћинству света слика човека којем смо се поверили, али који нам је истовремено наметнуо кроз сопствени режим и власт, своју замисао како би требала Србија да живи.

Још увек смо, несрећно и штетно вођени, у европској чекаоници. Још увек са страхом гледамо српско приближавање НАТО пакту. Са страхом очекујемо да наш Алек величанствени упре свој прст у правцу Москве и припрети Путину баш као што је то недавно урадио и онај други српски издајник, Ђукановић. Уз осмех самохвале и дрскост изгубљене протуве, којој је појам части, непозната особина.

Вучић данас, Вучић сутра. Вучић као Србин, Вучић као издајник, преварант, лажљивац, болесно славољубива, наметнута нам рак-рана од које се свака болест тешко лечи и где само добри хирурзи, преко потребним “ ампутацијама“ могу остатак тела спасти од гангрене која нам прети смрћу.

Српски медији су пали на испиту основних начела моралности, реалне части и оних дужности због којих и постоји јавност, као неотуђиви делић живота једне нације и једне државе.

Сервилно српско новинарство је само додатна рана на телу Србије. Она заудара смрадом, својом поквареношћу и лошим деловањем кроз све поре јавног живота. Држава, попут рањене душе, батрга кроз тешка времена и у беспућима својег непотребног лутања, губи снагу да би се одупрла тренутном стању.

Моћан систем владавине, пресија режимске политике и читавог система друштвених кретања, која су силом и издајом наметнута нашем народу, одводе српски брод у нове непогоде, претње за наш опстанак су огромне и само још народ, у својој исконској снази али и праву, да своју судбину коначно узме у своје руке, – може Србији донети боље дане.

Србији је потребно да јој се опет „догоди народ“. То је још једини преостао пут пред овом последњом, судбоносном опасношћу, коју нам је донео нов српски Тито и његова у свему погубна, – не ( напредна ) политичка издаја.

 

 

 

Jovan M. Pidikanac( Јован М. Пидиканац  )

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари